iz čiste ljubavi

Svi se ponekad zapitamo koje su granice ljudske indiferentnosti prema životu.Verovatno postoje i oni koji osećaju da bi moralo biti drugačije,lepše,ispunjenije.Totalni poraz savremenog čoveka u sferi življenja i uživanju u blagodetima istog kao da se meri tehnološkim napredkom i propadanjem čovekoljublja na svim nivoima.Potpuno je nejasno gde se izgubila ona svetlost duše koja nas je činila srećnim i pridavala svemu tračak nade.Da ne idem dalje u filosofiju,potreba za pisanjem nagoni me da i ovde nešto kažem bez pretenzija da bilo koga ubeđujem.Pre se radi o potrebi za potragom smisla u bespuću, traga u bestražju;razmišljanja o lepom,pričom o uzvišenom i razgovoru o onom delu svetlosti koja nas ipak obasjava.Bez svoje volje pišem redove nejasnog teksta,nezamerite.Želja mi je da sa etrom podelim nezadovoljstvo prema propadanju svakolikih strasti koje čoveka još vežu nas za izvor majke zemlje.Raznorodne i nejasne ljubavi prema ljudima,umetnosti, putovanjima,lepim stvarima i mestima biće predmet razmatranja koliko mi vreme i neuko kucanje dozvoli.Vratimo se u Epikurejski vrt ali ovoga puta sa pravom merom morala i bez tako za čoveka tipipčnog preterivanja i neukusa.Razgovarajmo i uživajmo u nečem lepom Šta god to bilo.Otkrijte svoje strasti,svoje hobije,interesovanja;podelite ih sa svima.Otkrijmo jedni drugima tajne življenja!